Уз вртоглави развој вештачке интелигенције и нових технологија јављају се нови проблеми које је неопходно решити. Један од тих проблема је одређено друштвено неприхватљиво и штетно понашање које обухвата злоупотребу туђег лика за израду дипфејк (deepfake) порнографског садржаја. Проблем постоји јер су правни системи ухваћени у раскораку. Правним нормама не могу унапред предвидети нити регулисати СВЕ будуће друштвене промене и појаве. Ово је једна од појава која се није могла предвидети. Државе тек почињу да се хватају у коштац са овим проблемом на различите начине. Неке од њих су ефикасније од других, али се чини да све иду у правцу инкриминације овог понашања. Ово заиста јесте прави правац јер је оправдано успоставити кривичноправну заштиту у ситуацији кад могу настати озбиљне последице. Оваквим понашањем се може проузроковати неизмерна штета лицу чији је лик злоупотребљен.
Шта је Дипфејк (Deepfake)?
Најједноставније речено, дипфејк (deepfake) је видео садржај у ком је нечији лик замењен ликом друге особе уз помоћ вештачке интелигенције и технологије машинског учења. Тако се добија видео садржај у ком је актер друга особа иако она није ни учествовала у снимању тог садржаја.
Ова технологија толико напредује да је постало тешко разликовати прави снимак од дипфејка без посебних аналитичких алата. Она такође постаје све приступачнија, па алати за израду дипфејкова постају доступни великом броју људи, што додатно продубљује проблем.
Ова технологија је корисна у филмској индустрији, маркетингу и у другим индустријама где може да се јави потреба за заменом лика. Употреба ове технологије је законита и легитимна кад се користи у оквирима закона и уз сагласност за коришћење нечијег лика. Проблем постоји кад се нечији лик употреби без дозволе. На основу података америчке компаније Home Security Heroes, 98% укупног дипфејк садржаја на интернету је порнографски садржај. Према истим подацима, 99% свих појединаца који су предмет дипфејк порнографије су особе женског пола.
Како је ово регулисано у кривичном законодавству Републике Србије?
Према тренутном стању нашег кривичног законодавства стварање и дељење дипфејкова није експлицитно регулисано. Међутим, ово не значи да учинилац неће бити одговоран ако је стварање и дељење дипфејка радња извршења неког већ прописаног кривичног дела. Тако ако неко неког уцењује дипфејком апсолутно ће бити одговоран за кривично дело Уцена. Исти принцип се примењује и на друга кривична дела, као што су Принуда, Угрожавање сигурности, Полно узнемиравање итд.
Кад се ограничимо искључиво на стварање и дељење дипфејкова, једина кривична дела која се у овом тренутку теоријски могу применити су:
- Неовлашћено фотографисање из члана 144. Кривичног законика и
- Неовлашћено објављивање и приказивање туђег списа, портрета и снимка из члана 145. Кривичног законика.
Кривично дело Неовлашћено фотографисање чини онај ко неовлашћено начини фотографски, филмски, видео или други снимак неког лица и тиме осетно задре у његов лични живот или ко такав снимак преда или показује трећем лицу или му на други начин омогући да се са њим упозна.
Кривично дело Неовлашћено објављивање и приказивање туђег списа, портрета и снимка чини онај ко објави или прикаже спис, портрет, фотографију, филм или фонограм личног карактера без пристанка лица које је спис саставило или на кога се спис односи, односно без пристанка лица које је приказано на портрету, фотографији или филму или чији је глас снимљен на фонограму или без пристанка другог лица чији се пристанак по закону тражи и тиме осетно задре у лични живот тог лица.
Међутим, постоје два важна питања везана за примену ових кривичних дела.
Питање 1: Да ли се кривична дела примењују само на ситуације које су се стварно десиле?
У законским дефиницијама ових кривичних дела није експлицитно наведена фотомонтажа нити било каква манипулација фото/видео садржајем. Ово оставља простора за различито тумачење у погледу тога да ли предмет ових кривичних дела могу бити само изворни снимци или и садржај који је настао манипулацијом фото/видео садржаја. Могло би се указивати да нема места примени ових кривичних дела на дипфејкове с обзиром да они не представљају видео снимке стварне ситуације, него измишљене, лажне.
Питање 2: Да ли се манипулисаним фото/видео садржајем може задирати у лични живот?
Оно што је особито за оба кривична дела је прописана последица – осетно задирање у лични живот лица које је приказано. Ако не постоји осетно задирање у лични живот овог лица, не постоје ни кривична дела. У погледу овога се поставља битно питање: да ли измишљена ситуација (лажни садржај) уопште може да задире у лични живот? Оштећени ипак није урадио ништа што не жели да буде снимљено нити објављено. Фотомонтажом је створена само лажна, измишљена ситуација, зар не?
Један од ставова суда
Ова два питања су заправо била предмет једног кривичног поступка који се водио због кривичног дела Неовлашћено објављивање и приказивање туђег списа, портрета и снимка и кривичног дела Увреде. Према чињеничном стању, окривљени је фотомонтажом на лик актера већ постојеће вулгарне, сексуално експлицитне фотографије уметно лик оштећеног и тако креирао нову фотографију из које произлази да је оштећени усликан у сексуалном односу са другим мушкарцем. Ову фотографију је показао одређеним лицима, чиме се сматра да ју је објавио. Окривљени је оглашен кривим у првом степену и његова жалба је одбијена. Његов бранилац је поднео захтев за заштиту законитости који је одбио Врховни касациони суд. Суд је у конкретном случају заузео став да није битно да ли се ради о изворној фотографији или фотомонтажи, јер оно објективно представља садржину личног карактера која се односи на лични и приватни живот оштећеног. Форма или техника сачињавања фотографије није битна за постојање кривичног дела Неовлашћено објављивање и приказивање туђег списа, портрета и снимка.
Потешкоће за оштећене
Ако ствар за оштећене није довољно тешка, за кривична дела Неовлашћено фотографисање и Неовлашћено објављивање и приказивање туђег списа, портрета и снимка се не гони по службеној дужности, него се подноси приватна кривична тужба.
Кад подноси приватну кривичну тужбу, оштећени поступа као тужилац и сам мора доказати да је окривљени учинио кривично дело. Ово даље подразумева веће трошкове поступка за оштећеног, које у случају ослобађајуће или одбијајуће пресуде неће ни надокнадити. Коначно, кривични поступак се не може водити против НН (непознатог) лица. Оштећени тако пре покретања кривичног поступка мора сам сазнати које учинилац кривичног дела.
Уколико имате питање у вези са областима рада канцеларије или објавама на овој интернет страници, будите слободни да нас контактирате. Свака комуникација са канцеларијом заштићена је обавезом чувања адвокатске тајне.