Полиција има низ овлашћења у домену откривања и расветљавања кривичних дела и прекршаја. Нека од тих овлашћења су оперативне природе – регулисана су законом, али немају строго формални карактер. Једно од таквих овлашћења је прикупљање обавештења од грађана – што је лаички познато као озлоглашени информативни разговор.
Оперативност овог овлашћења је управо оно што проузрокује највише недоумица. Веома често се постављају питања: зашто полиција позива на информативни разговор? Да ли морам да се одазовем? Да ли је моја изјава доказ. Овај текст се бави управо овим питањима.
Шта је информативни разговор?
Полиција прикупља доказе и обавештења о извршеном кривичном делу на различите начине. Прикупљањем обавештења од грађана, полиција долази до корисних информација које ће јој користити у расветљавању кривичног дела. Обавештења од грађана се прикупљају тзв. информативним разговором.
Информативни разговор се често погрешно поистовећује са саслушањем осумњиченог – нарочито у медијима и на друштвеним мрежама. Информативни разговор (односно прикупљање обавештења од грађана) и саслушање осумњиченог су две различите ствари, о чему ће детаљније бити речи касније.
Позив на информативни разговор мора садржати разлог позивања и информацију у ком својству се позвано лице позива. Он може трајати онолико колико је неопходно да се обавештење добије, а најдуже 4 сата. Овај рок се може продужити уз пристанак позваног лица.
Да ли је обавезно одазивање позиву?
Обавезност одазивања позиву је везана за потенцијалне последице неодазивања. Ако је у позиву наведено да ће позвано лице бити принудно доведено у случају да се не одазове позиву, онда је одазивање позиву суштински обавезно. Ако ово упозорење није наведено у позиву, позвано лице неће сносити правне последице у случају да се позиву не одазове.
Међутим, не треба у потпуности искључити ни практичне последице одлуке позваног лица да се не одазове позиву. Поред евентуалне правне последице (принудног довођења), неодазивање може довести до повећање сумњи код полиције да је то лице на неки начин повезано са кривичним делом.
Исто лице може бити више пута позвано на информативни разговор, с тим што не може бити принудно доведено ако је поново позвано ради прикупљања обавештења о истом кривичном делу.
Да ли је дато обавештење доказ на суду?
Обавештење дато на информативном разговору не може бити доказ у кривичном поступку, чак ни ако садржи признање извршења кривичног дела. Ово правило важи само ако информативни разговор није прерастао у формални поступак саслушања осумњиченог у складу са Закоником о кривичном поступку. Ово се може десити ако полиција у току прикупљања обавештења оцени да позвани грађанин може бити сматран осумњиченим. Од тог момента полиција је дужна да позвано лице обавести да има право да:
- у најкраћем року, а увек пре првог саслушања, подробно и на језику који разуме буде обавештен о делу које му се ставља на терет, о природи и разлозима оптужбе, као и да све што изјави може да буде коришћено као доказ у поступку;
- ништа не изјави, ускрати одговор на поједино питање, слободно изнесе своју одбрану, призна или не призна кривицу и
- узме браниоца који ће присуствовати његовом саслушању.
Ако информативни разговор није прерастао у саслушање осумњиченог, полиција сачињава службену белешку о прикупљеном обавештењу од грађана која служи јавном тужилаштву за усмеравање истраге и прикупљање других доказа. Управо због „неформалне“ природе информативног разговора, он се некад као средство политичког притиска и манипулације јавности.
Треба напоменути да је свака ситуација специфична и свака правна радња проузрокује различите правне и практичне последице. Најбољу правну заштиту можете добити ако се посаветујете са адвокатом.
Уколико имате питање у вези са областима рада канцеларије или објавама на овој интернет страници, будите слободни да нас контактирате. Свака комуникација са канцеларијом заштићена је обавезом чувања адвокатске тајне.