Притвор се често неоправдано поистовећује са казном затвора, иако његова сврха није кажњавање окривљеног него обезбеђење његовог присуства, олакшавање вођења кривичног поступка и превенција одређених последица. Сходно томе, у поступку за одређивање притвора се не одлучује о кривици окривљеног и не изриче му се казна. У овом тексту ће бити детаљније речи о томе шта је притвор и кад се може одредити; колико дуго може трајати; ко о њему одлучује и да ли је могуће изјавити жалбу ако је притвор одређен.
Шта је притвор?
Притвор је мера која се састоји у лишењу слободе. Он спада у групу мера које се примењују у циљу обезбеђења присуства окривљеног, несметаног вођења кривичног поступка и спречавања одређених последица. У оквиру ове групе мера, притвор је најстрожа мера јер се њиме у највећој мери ограничавају права и слободе окривљеног. Због тога, притвор се мора примењивати само изузетно, и то кад нису испуњени услови за примену неких других блажих мера.
Да ли је притвор исто што и полицијско задржавање? Ова два института нису синоними, иако се често поистовећују у медијима и општој јавности. Они се разликују по сврси одређивања, по државним органима који о овим мерама одлучују, по трајању и по роковима. О полицијском задржавању сам писао у посебној објави, па вас упућујем на њу да се детаљније упознате и са тим институтом ако сте заинтересовани.
Кад се може одредити притвор и ко о њему одлучује?
Притвор се може одредити против лица за које постоји основана сумња да је учинио кривично дело ако су испуњени следећи услови:
1. Обезбеђење присуства
- ако се крије;
- ако се не може утврдити његова истоветност (идентитет);
- ако у својству оптуженог избегава да дође на главни претрес;
- ако постоје друге околности које указују на опасност од бекства.
2. Несметано вођење кривичног поступка
- ако постоје околности које указују да ће уништити, сакрити или фалсификовати доказе или трагове кривичног дела;
- ако особите околности указују да ће ометати поступак утицајем на сведоке, саучеснике или прикриваче.
3. Превенција
- ако особите околности указују да ће у кратком временском периоду поновити кривично дело;
- ако особите околности указују да ће у кратком временском периоду довршити покушано кривично дело;
- ако особите околности указују да ће у кратком временском периоду учинити кривично дело којим прети.
4. Посебне ситуације
- ако је за кривично дело које му се ставља на терет прописана казна затвора преко 10 година, односно казна затвора преко 5 година за кривично дело са елементима насиља или му је пресудом првостепеног суда изречена казна затвора од 5 година или тежа казна, а начин извршења или тежина последице кривичног дела су довели до узнемирења јавности које може да угрози несметано и правично вођење кривичног поступка (у редовном поступку);
- ако је окривљеном изречена казна затвора од 5 година или тежа казна и ако је то оправдано због посебно тешких околности кривичног дела (у скраћеном поступку);
- ако постоји оправдана опасност да би услед душевних сметњи могао да извршни кривично дело (у поступку за изрицање мере безбедности обавезног психијатријског лечења).
Наведени разлози нису међусобно искључиви и могуће је да притвор буде одређен истовремено из више разлога.
О одређивању притвора одлучује суд на предлог јавног тужиоца. После потврђивања оптужнице, суд одлучује о одређивању притвора и по службеној дужности.
Пре доношења одлуке о притвору суд је дужан да саслуша окривљеног о разлозима за одређивање притвора. Суд може донети одлуку о притвору и без његовог саслушања из одређених оправданих разлога.
Колико притвор може да траје?
Трајање притвора зависи од природе поступка и фазе у којој се поступак налази. Кривични поступак се може водити као скраћени и редовни поступак. У овом тексту нећемо улазити у детаље скраћеног и редовног поступка, али за контекст овог текста битно је следеће – у скраћеном поступку не постоји фаза истраге док у редовном поступку постоји.
1. Скраћени поступак
У скраћеном поступку пре подношења оптужног предлога притвор може трајати највише 30 дана. Ако се поступак води за кривично дело за које се може изрећи казна затвора од 5 година или тежа казна, притвор се може продужити за још 30 дана ради прикупљања доказа који из оправданих разлога нису прикупљени. Од подношења оптужног предлога притвор може трајати до упућивања окривљеног на извршавање кривичне санкције која се састоји у лишавању слободе. Суд дужан да по истеку сваких 30 дана проверава да ли постоје разлози за притвор.
2. Редовни поступак
У редовном поступку се максимално трајање притвора разликује у зависности од фазе поступка. У фази истраге притвор може трајати највише 3 месеца уз изузетну могућност да се из важних разлога продужи за још највише 3 месеца. Након подизања оптужнице притвор може трајати до упућивања окривљеног на издржавање кривичне санкције која се састоји у лишавању слободе. Суд је дужан да по службеној дужности проверава да ли постоје разлози за притвор по истеку сваких 30 дана до потврђивања оптужнице, а од потврђивања оптужнице по истеку сваких 60 дана.
Одређивање притвора према малолетнику
Притвор се може одредити и према малолетнику, али су услови за одређивање рестриктивнији, а разликује се и време трајања притвора.
Притвор се према малолетнику може одредити само ако се сврха, ради чијег је остварења притвор одређен, не може постићи мером привременог смештаја малолетника у прихватилиште, васпитну или сличну установу, стављањем под надзор органа старатељства или смештањем у другу породицу.
Притвор у припремном поступку може трајати најдуже месец дана и може се, из оправданих разлога, продужити најдуже још за месец дана решењем већа за малолетнике.
После завршетка припремног поступка, од подношења предлога за изрицање кривичне санкције, притвор према старијем малолетнику може да траје најдуже до шест месеци, а према млађем малолетнику најдуже четири месеца.
Од изрицања васпитне мере упућивања у васпитно-поправни дом и од изрицања казне малолетничког затвора притвор према малолетнику може трајати најдуже шест месеци.
Време проведено у притвору, као и свако друго лишење слободе, урачунава се у трајање изречене васпитне мере упућивања у васпитну установу, упућивања у васпитно-поправни дом и казну малолетничког затвора.
Поред ових специфичности, на све остало се примењују правила општег кривичног поступка.
Малолетник се налази у притвору одвојено од пунолетних лица. Изузетно, судија за малолетнике може одредити да малолетник буде у притвору заједно са пунолетним лицем, које на њега не би штетно утицало, а у супротном би усамљење малолетника дуже трајало и оставило штетне последице по развој његове личности.
Приликом извршења мере притвора посебно се морају узети у обзир својства личности и потребе сваког малолетног притвореника.
Одређен је притвор – шта даље?
Против решења суда којим је одређен притвор се може изјавити жалба. Рокови за изјављивање жалбе и одлучивање о жалби су кратки јер се ради о хитном (притворском) предмету. Рок за подношење жалбе је 3 дана од пријема одлуке суда. Веће надлежног суда је дужно да одлучи о жалби у року од 48 часова.
Након доношења одлуке о жалби је могуће поднети ванредне правне лекове у домаћем законодавству – захтев за заштиту законитости Врховном суду и уставну жалбу Уставном суду. Последњи правни алат је подношење представке Европском суду за људска права у Стразбуру.
Уколико имате питање у вези са областима рада канцеларије или објавама на овој интернет страници, будите слободни да нас контактирате. Свака комуникација са канцеларијом заштићена је обавезом чувања адвокатске тајне.